24.04.2014.
Градски музеј Суботица је 2011. године приредио изложбу „Град бициклиста – историјски, етнолошки и уметнички аспекти бицикла у Суботици“ која је након гостовања у Београду у Етнографском музеју и музејима у Зрењанину, Кикинди и Бачкој Тополи, 14. априла текуће године отворена у Етнографском музеју у Будимпешти. Изложба је постављена са презентацијом бициклистичког културе у Будимпешти и може да се погледа до 28. септембра.
Аутори изложбе су историчар Мирко Грлица, историчар уметности Олга К. Нинков, етнолог Јудита Рафаи (Суботица ) и етнолог Ђерђ Мате (Будимпешта). Приликом отварања изложбе, уводну реч су држали Лајош Кемечи, директор Етнографског музеја у Будимпешти, Иштван Хуло, директор Градског музеја Суботици, Валерија Агоштон Прибила, саветник за културу града Суботице, а изложбу су отоврили Јудита Хамерштејн, заменик секретара Државног одељења људских ресурса задужена за културу и Роланд Перењи, шеф одељења Кишцели музеја.
„Град бициклиста“ приказује културу бициклизма два града од друге половине 19. века посредством различитих предмета, текстова и фотографија. Промоција бициклизма у Суботици и Будимпешти се везивала за различита удружења и клубове, а доминантну улогу је при овоме имао спортски бициклизам. Једна од додирних тачака два града је лик Лајоша Вермеша (Суботица, 1860 – Суботица, 1945), који је први донео бицикл у Суботицу, вративши се из Будимпеште 1879. године. Поред клубова и спортских удружења на изложби долази до изражаја презентација производње и сервисирања бицикли. Тако је присутна суботичка фабрика „Партизан“ и фабрика Манфреда Вајса из Чепела, итд.
Сазнајемо да је претеча фабирке „Партизан“, фабрика „Ротман“ основана 1888. године, почела прозиводњу бицикли 1936. године на основу лиценце чепелске фабрике. Бицикл у 20. веку постаје средство рада, спорта, али и модни тренд важан елемент урбаног идентитета. „Град бициклиста“ приказује савремене трендове градског бициклизма, као што је Критична маса у Будимпешти покренута 2004. године и много старији суботички Тримби. Суботица је један од ретких градова где је подигнут и споменик са мотивом бицикла (Споменик Ивану Сарићу, 1985), а у граду постоји више уметника који су део свог стваралаштва базирали на мотиву бицикла. На изложби су тако изложена дела Миклоша Бироа (1948–1975), Едите Кадириć (1976), Срђана Милодановића (1982), Лауре Пеић Сагмајстер (1969), Иштвана Сајка (1955) и Тибора Сарапке (1963).
